Svet Automobila - Srbija

Koliko konjskih snaga bi trebalo da ima vaš automobil

Nemački ADAC je pokušao da odgovori na ovo pitanje i utvrdio je da ne postoji uopšten odgovor: sve zavisi od namene vozila i načina na koji se upotrebljava.

Zato je potrebno definisati individualne potrebe i odgovoriti na nekoliko pitanja. Da li često putujete sa teškim teretom ili teškom prikolicom? Putujete li inače ravničarskim ili planinskim okruženjem? Da li vozite više u gradu ili na autoputu? Koliko je teško vozilo?

Današnja motorna vozila obično su dovoljno dobro opremljena da zadovolje standardne zahteve, čak i sa osnovnim pogonom. Čak i sa „najmanjim” motorom u Golfu 1.0 TSI sa 110 KS, 100 kilometara na čas postiže se za 10.2 sekunde uprkos masi praznog vozila od priličnih 1300 kilograma, piše index.hr.

Sedamdesetih godina prošlog veka to su mogla samo vozila sa motorima velike zapremine sa šest ili osam cilindara ili „frizirane” mašine sa sufiksom „Abarth” ili „GTI”.

Golf GTI iz tog razdoblja, koji je imao masu od svega 810 kilograma, uspeo je da ubrza do 100 kilometara, sa istim konjskim snagama, za tada neverovatne 9.2 sekunde.

Obrtni momenat je ključan

Čisti broj konjskih snaga ili kilovata malo govori, jer svaki automobil različito pretvara konjske snage u performanse, što zavisi i od dizajna motora. Brojka koja pokazuje ubrzanje od 0 do 100, takođe, nije relevantna, jer uveliko zavisi i od prenosa.

Kriva obrtnog momenta motora je ključna za performanse. I to ne radi ubrzanja iz mesta, jer to samo impresionira vozača pored vas kada brzo krenete na semaforu, piše hrvatski portal.

Snagu treba imati kada je to stvarno potrebno, na primer, prilikom preticanja kamiona ili ubrzavanja na ulazu na autoput - a to je raspon brzine od 60 do 100 kilometara na čas.

Zato ADAC standardno testira upravo ovo ubrzanje. Kao razuman vremenski okvir za ubrzanje od 60 do 100 kilometara na čas smatra se između 5.5 sekundi i 8 sekundi. Unutar tog vremenskog okvira vozilo pređe otprilike 122 metra (za 5.5 sekundi) do 178 metara (za 8 sekundi).

Na osnovu ovih pretpostavki i rezultata ADAC testa automobila, potrošačima se može dati preporuka za odgovarajući motor. Ovo su približne vrednosti za prosečnu upotrebu, koje mogu varirati za oko pet konjskih snaga.

Ako se automobil vozi uglavnom u gradu, manja snaga motora može biti dovoljna. Za duga putovanja na brzim putevima i autoputevima ili za redovnu vožnju sa teškim prikolicama, snažniji motor može imati smisla.

Zaključak bi bio da je više snage uvek bolje zbog bezbednosti.

Najbolji primer je Dačija Spring Elektrik 45. Baš kao i kod ostalih sličnih modela sa slabijim motorima, manevri preticanja na prometnim seoskim putevima ili ulazima na autoputeve mogu biti pravi test za živce. Malo električno vozilo ima međusprint od 60 do 100 kilometara na čas za tačno 14.86 sekundi i za to mu treba punih 330 metara.

Standardni ulaz na autocestu dugačak je 250 metara. Dok bi recimo Tesla Model S mogao da ubrza do 100 kilometara na čas za samo 1.64 sekunde i 36.4 metra, Dačija Spring mora da vozi čak 80 metara duže, da bi postigla isti učinak.

Dakle, umesto da se fokusirate samo na broj konjskih snaga, važno je da razmotrite kako se snaga pretvara u performanse i kako se one uklapaju u vaše specifične potrebe i stil vožnje.